• Mirjana Šmigić

Nekad i sad

Updated: Oct 26



Već nekoliko dana sam u izolaciji, kao posledica Corona virusa. Firmu sam stavla na tihi režim rada i sedim kući sanatam, pišem, kuvam, filozofiram. Sve u svemu ideja i mašte nikada dosta. Izolacija mi nije nepoznat termin. Tako živim poslednjih godinu dana. Bejah lockdown, shutdown i sve down u toj dalekoj Arabiji. Down za spoljašnji svet i sve ono što je nama poznato, kako smo navikli da živimo. Ali zato je sve drugo bilo open. Neverovatno je to da kada zatvorimo spoljašnji svet, kada umirimo um – tada se otvaranju vrata našeg unutrašnjeg sveta. Sveta koji još nismo istražili, za kog ne znamo kako izgleda niti kako je boraviti malo u njemu. U tom unutrašnjem svetu ne postoji buka, galama, nervoza, stres, nezadovoljstvo a po najmanje ne boravi bes i mržnja. Pa čega onda ima tamo?


Po mom skromnom iskustvu, u tom svetu naidjoh na nepregledne livade sa šarenolikim cvećem. Naiđoh na prelepo plavo Nebo, Sunce i blagi povetarac. Tamo , u tom unutrašnjem svetu, našla sam osećaj pripadnosti, topline i ljubavi. Sve je vrvelo od života – biljke su ludele od energije i rasle, čini mi se, duplo brže. Životinjice su se slobodno kretale i koristile samo ono što im treba i nesebično davale svoj doprinos. Tamo, takodje naiđoh na nešto što me je uplašilo i rasplakalo u isti mah. Na nešto što sam iz prve, samo promatrala iz daleka. Nisam smela da priđem dovoljno blizu. U potpunoj izolaciji, daleko od spoljašnjih faktora i ludila tog sveta. Tamo u tišini i miru, otvorila sa svoj svet i pronašla NJU. Videla sam je posle toliko godina. Dok sam sedela na klupi, ugledala sam malu Mirjanu kako radosno, veselo i bezbrižno trči po polju. Videla sam njen osmeh na licu i iskreno i potpuno uživanje. Prosto je uživala u mirisima trave i cveća. Posle nekog vremena, smogla sam snage da joj priđem, da se upoznamo. Vremenom sam uspevala da se zagledam u njene oči i dozvolim sebi da je vidim i čujem iako nismo ni reč progovarale. Nekad bi samo sedele na klupi, jedna pored druge i ćutke posmatrale prelepu prirodu. Ovaj proces nije bio lak niti jednostavan, ali je neverovatno oslobađajuć. Na kraju sam je zagrlila i obećala joj ljubav koju nije dobijala. Ljubav koja joj je nedostajala. Sada velika ja imam mogućnost da budem roditelj maloj ja. Pažljivo osluškujem njene želje i potrebe. Zajedno smo u tom procesu i zauvek ćemo biti. Pronašle smo jedna drugu u izolaciji, u nekom dalekom svetu. Srela sam je onda kada se izgubio moj spoljašnji svet. Neizmerno sam zahvalna na tom blagoslovu.


I jutros, dok pijem kafu i bacam pogled u daljinu, ugledah stariji bračni par kako se šeta po dvorištu. Zgrada u kojoj živim ima sopstveno dvorište, fino uređeno od strane stanara i tu sve vrvi od života. Živimo kao jedna velika porodica. U tom dvorištu, postoji nekakva staza koja ide u krug, nije bog zna kako velika. E pa taj stariji bračni par se šetao, u krug, po toj stazi. Katkad bi zastali i samo duboko udahnuli svež jutarnji vazduh. Osetila sam da su istinski zahvalni na činjenici da mogu izaći iz stana, da se mogu kretati. Šetali su tako nekoliko krugova. Ja sam ih, sa balkona posmatrala i kontam – dokle smo došli?

Nekada smo mislili da smo veliki Bogovi, da imamo mogućnost, slobodu i moć da idemo gde hoćemo, kada hoćemo i da radimo šta hoćemo. Izlazak u sopstveno dvorište ili park i obična šetnja su zvučali suviše smešno za nas tako velike. Zašto bih gledao svoju avliju, kada je trava uvek zelenija tamo negde? A sada smo zahvali što, uopšte, možemo izaći iz stanova. Makar na kratko.


Čudno je to kako nas je neko ili nešto nateralo da prisilno utišamo spoljašnji svet. Neko ili nešto je lockdow naš svet. U jednom danu sve je prestalo da postoji. U jednom danu smo shvatili da smo ipak samo gosti na ovoj planeti, tako mali i nebitni likovi u odnosu na sve ostalo. Možda je ipak došlo vreme da probudimo sopstveni unutrašnji svet? Možda je došlo vreme da zalivamo travu u sopstvenoj avliji. Možeš li videti sebe? Umeš li biti sam sa sobom – bez pomoćnih igračaka?

Pretplatite se na newsletter
  • White Instagram Icon

© 2020  Shmigimimi, Created by rainbowitdragon.com