• Mirjana Šmigić

Jedi, moli, voli

Updated: Oct 26, 2020


Shmigimimi muhammara

U periodu života kada mi je bilo izuzetno teško. Kada sam sebe morala da nateram da ustanem iz kreveta, prijateljica mi je preporučila baš ovu knjigu Jedi, Moli, Voli. Videla je sličnost izmedju mojih tadašnjih dešavanja i dešavanja te žene. Rekla je da želi da mi kupi i pokloni. Medjutim, posle nekoliko dana traženja po svim knjižarama nije uspela da je nadje. Već sam je bila zaboravila. Često sam gledala filmove, u dugim, besanim noćima- iako nisam ni znala šta gledam. Pogled bi mi postao dubok, a misli rasute u etar. Jedne večeri sam odlučila da ću se posvetiti filmu, ispratiću radnju do kraja. Počela sam po netu da tražim i tražim i naidjem na film Jedi, Moli, Voli......sve se uklopilo. Znala sam da ga trebam odgledati.


Preplakala sam ceo film. Pa to sam bila ja! To je moj film! Prepoznala sam se u svemu. Film me je duboko dirnuo i inspirisao. Poželela sam i ja da nadjem svoj hram. Da nadjem utočište, na neko vreme, dok moje rane ne zarastu. Da se otmem od svih, od sebe....da odem na neko tiho mesto gde mogu čuti samo sebe. Tamo gde me niko ne može naći, negde visoko i daleko. Negde gde se mogu skloniti od buke. Preko mi je bio potreban mir. Ponajviše sam bila potrebna sebi.

Plakala sam i posle filma. Saosećala sam se sa njom. Kasnije sam saznala da je film radjen po istinitim događajima po knjizi- po priči jedne hrabre žene koja se odlučila za drugačiji život. Dugo sam razmišljala kako bi bilo kada bih ja otišla u Indiju , u neki ašram ili na Bali ili na Tibet ili....zaspala sam sa tim mislima. Baš sam želela da se izgubim.

Samo nakon 2 meseca od gledanja filma dobila sam poziv da idem na Bliski Istok na godinu dana. Oberučke sam prihvatila ponudu jer sam znala da je to moj hram. Moj prvi korak ka buđenju Sebe. U Arabiji sam bila sama ali ne i usamljena. Živela sam u svom hramu, na moj način. Imala sam prilike da upoznam jedne od boljih kuvara sveta pa sam tako, za početak, moje avanture mnogo jela.


Razna jela. Baklave i urme na 100 načina, Um Ali, Baba Ganoush, Shacshuka , Muhammara, Kibbeh, sladolede, burgere.....čak sam i pila sveže pomuženo kamilje mleko. Najpre sam živela. Jahala sam kamile, posetila usamljena arapska sela, vozila se pustinjom u posebno dizajniranim vozilima po principu Mad Max, šetala se noću, videla njihove planine i mora, upoznala neverovatne ljude, posetila posebna mesta... a onda je nastao post. Zbog poštovanja kulture i mesta gde se nalazim, rešila sam da ispoštujem Ramazan. Da jedem i živim noću. Onda se u meni nešto preokrenulo. Počela sam da ulazim u sebe. Dobila sa svoj hram. Trening, meditacija, čitanje, muzika su bivala moja svakodnevnica. Bez toga nisam više mogla. Pojavili su se neki drugačiji strahovi, neke nove emocije, nova sećanja. Pojavila se neka nova JA. Na početku nisam znala šta sa tim. Nisam umela. Sve mi je bilo novo i nepoznato. Samoća je postala moja najbolja prijateljica. Naposletku sam je prihvatila. Želela sam da se ponovo rodim, a da nisam ni slutila koliko je bolno to rađanje. Pa zar rađanje nije i stvarno bolan proces? Mesece sam provodila moleći se, plačući, opraštajući...sebi i svima. Kasnije sam saznala da sam ja već bila u Arabiji, nekada davno u nekoj od prethodnih inkarnacija. Moja duša je već živela na ovom teškom i suvom tlu. Karma me je vratila ponovo. Bila sam spremna. Zato je ovaj proces bio bolan ali i oslobađajuć. Čuda se dešavaju kada slediš želje svoga srca. Svoju karmu sam odradila tamo daleko. Otela sam se od svih. Pronašla sam hrabrost i rekla DA životu koji mi dolazi. Nisam ni znala koliko sam jaka. Nisam ni imala pojma da moja duša toliko želi da živi. Nežno sam pokupila sebe, oprostila se od Arabije, zahvalila i nastavila dalje. Put me zove, duša me zove da probudim ljubav.

Arabiju sam neobično zavolela i veoma sam joj zahvalna. Danas, u svojoj kuhinji, često pravim arapska jela – onako kako su me učili veliki šefovi i kako ih ja pamtim. Nisam ljubitelj ljute hrane, pa tada dodam neki svoj začin, svoj pečat. Jedno od omiljenih jela jeste Muhammara. To je namaz, pasta. Fenomenalno ide kao mala zakuska, slatki umak koji te tera da umažeš svoje prste dok čekaš glavno jelo. Vruće lepinjice sa belim lukom + namaz od pečenih oraha i crvenih paprika.....sve što vam preostaje jeste da ovaj recept pretvorite u stvarnost.


Shmigimimi muhammara

Muhammara

10 pečenih crvenih paprika ( oljuštenih i očišćenih od semena)

Oko 100 gr pečenih oraha

50gr sirovog indijskog oraha ( potopljenih na 2h u hladnoj vodi)

25 ml maslinovog ulja, približno

Sok od ½ limuna

2 veća čena belog luka

Svež korijander ili peršun

Kajenska paprika, mlevena

Po želji može i čili pasta

So

Biber

Stavite sve u blender , Nutribullet, i blendajte dok ne dobijete kompaktnu, kremastu pastu. Po ukusu možete dodati još soli, limunovog soka, peršuna ili bibera. Ne postoji pogrešno.


Prijatno!

0 comments
Pretplatite se na newsletter
  • White Instagram Icon

© 2020  Shmigimimi, Created by rainbowitdragon.com